U ovom sumraku od života se skrivam i sve u nazad se vraćam. I samo tišina i tama, nemam šta da oprostim nemam kome da oprostim I beznadežne su ove suze sto plačem za srećom koja i nije moja...I dok me prožima ova hladnoća i tama. Osjećam da u meni još snage ima da dočekam sretnija svitanja i topline u mojim rukama i očima koju čuvam samo za tebe.
Nema komentara:
Objavi komentar